Jednog dana, na seoskom imanju izleglo se
iz jaja nekoliko lijepih žutih pačića. Mama patka ih je
sa ponosom gledala, čekajuci da se iz poslednjeg,
velikog jajeta izleže još jedno. Koliko je njeno
razočarenje bilo kada se pojavilo veliko, nezgrapno
pače, potpuno drugačije od ostalih. Oh, kako je ružno"!
uzdahnula je patka. Ipak, kao i svaka majka, ubrzo je
zavoljela svje veliko, ružno pače, pa ga je vodila i
hranila kao i ostalu djecu. Međutim, to nije bilo
dovoljno. Susjedi su se svi redom smijali ružnom pačetu,
rugali su mu se, zlostavljali ga i tukli, sve dok ga
jednog dana, u odsustvu patke, nisu otjerali od kuće.
Jadno, uplakano pače bježalo je sve dalje od nevaljalaca
i od svog doma, gladovalo i skrivalo se. Nekako se ipak
snalazilo, ali onda je počeo da pada gusti bijeli
snijeg. Uskoro je prekrio polja i šume, voda se
zaledila, a hrane nigdje. Promrzlo i gladno pače
ugledalo je pred sobom nečiji dom.
Jedva je našlo snage da priđe vratima i zakuca. Srećom,
domaćini su ga čuli i otvorili. Pred njim se ukazala
topla soba, sa vatrom na ognjištu i hranom u kotliću.
Pusti to siroče, neka uđe! reče domaćin svojoj ženi.
Nahrani ga i utopli, vidiš da je sasvim promrzlo! Djeco,
odnesite ga u postelju", reče gazdarica. "Pokrijte ga i
nahranite, možda ce preživjeti"! Djeca poslušaše.
Odnesoše klonulo i promrzlo pače, pokriše ga i čim je
otvrilo oči, nahraniše ga toplom kašom.
Pače se brzo oporavilo i tu bi zauvijek ostalo, ali ga
gazdarica otjera kad je shvtila da pače ne leže jaja i
od njega nema koristi. "Pođi dalje", reče, "inače si
ružno"!
Do kraja zime jadno pače se nekako snalazilo. Dočekalo
je da grane sunce i otopi se snijeg.
A onda je, na plavoj vodenoj površini, ugledalo predivne
bijele ptice dugih vratova. "Šta bih dao da sam i ja
takav, a ne ružan tako da me svi tjeraju"! uzdahnu.
U tom času prišla mu je divna labudica. Pače je od stida
saglo glavu i ugledalo u vodi svoj lik: divnog belog
labuda!
Tokom teške zime ružno pače bijaše poraslo i pretvorilo
se u prekrasnu pticu. Okružiše ga mnoge, isto tako
lijepe ptice, a najljepša labudica zaklikta i dade mu
znak da pođe za njom. Ponosni mladi labud glasno kliknu
i snažno zapliva.
Njegovim patnjama bijaše došao kraj.
Nazad
